26. септембар

26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

[уреди] Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

1186. - Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.
1580. - Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.
1687. - У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.
1815. - Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.
1853. - Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића.
1918. - Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.
1941. - У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце.
1960. -
- Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута.
- Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.
1969. - У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.
1980. - У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.
1984. - Велика Британија и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Опијумског рата.
1988. - Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.
1989. - Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“.
1995. - Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију , под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.
1997. -
- Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992.
- У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњевековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију.
2000. - Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.
2001. - Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

[уреди] Рођења

1826. - Љубомир Ненадовић, српски писац и путописац, члан Српске краљевске академије.
1849. - Иван Петрович Павлов, руски физиолог.
1889. - Мартин Хајдегер, немачки филозоф
1893. - Милош Црњански, српски писац.
1898. - Џорџ Гершвин, амерички композитор.
1902. - Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар.
1923. - Мија Алексић, српски глумац. (†1995.)
1932. - Манмохан Синг, председник владе Индије
1952. - Предраг Милетић, српски глумац.
1962. - Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.(†1985.)
1981. - Аледин Јахиа, тунижански фудбалер.
1981. - Серена Вилијамс, америчка тенисерка.

[уреди] Смрти

1860. - Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти.
1945. - Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (*1881).
1976. - Ладислав Рузичка, швајцарски хемичар. (*1887).
1990. - Алберо Моравија, италијански књижевник.
1994. - Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организације у Алжиру (GIA).

[уреди] Празници и дани сећања

1371. - У бици на реци Марици, код Чрномена, Турци поразили српску војску браће Мрњавчевић, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. То је била једна од пресудних битака у турском походу на Балкан. Последице су биле погубне - већ 1372. Турци су продрли дубоко у Грчку и српску Македонију и потом постепено покоравали самосталне хришћанске државице.
1907. - Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.