|
Други језици
|
Портал:Математика
О математициУ сваком сазнању је науке, колико је у њему математике
Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa. Уколико желите да мењате ову страну пређите овде. Изабрани чланакМатематичка константа π се често користи у математици и физици. 'π' је мало слово грчког алфабета и мења се са пи када је недоступно. У еуклидској планиметрији, π се може дефинисати као однос обима и пречника круга, или као површина круга полупречника 1 (јединичног круга). Већина новијих уџбеника дефинише π аналитички, користећи тригонометријске функције, на пример као најмање позитивно x за које је sin (x) = 0, или као два пута најмање позитивно x за које је cos (x) = 0. Све ове дефиниције су еквивалентне. Изабрана сликаПотребно урадитиУколико желите да помогнете у стварању портала Математика, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области математике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.Потребно направити: Потребно проширити: Бор-Молерупова теорема - Дискретна математика - Интеграл - Константна функција - Лонгиметрија - Математички модел - Полупречник - Рационалан број - Скуп - Троугао - Цео број Потребно средити: Основни појмовиАлгоритам - Апсолутна вредност - Елементарне функције - Извод - Интеграл - Ирационалан број - Квадрат - Комплексан број - Круг - Логаритамске једначине - Лопта - Пи - Питагорина теорема - Права - Природан број - Раван - Рационалан број - Реалан број - Скуп - Тачка - Троугао - Функција - Цео број Области математикеАнализа - Алгебра - Аритметика - Геометрија - Теорија Бројева - Тригонометрија - Логика - Вероватноћа - Статистика - Дискретна математика - Нумеричка математика - Стереометрија - Геометријска интерпретација извода Да ли знате да ...
БиографијаМихаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић). Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године Остали портали
|
|||||