|
|
алатиДруги језици
|
Мозила фајерфокс
Мозила Фајерфокс (Mozilla Firefox) је браузер отвореног кода. Раније је био познат под именима „Феникс“ и „Фајерберд“, а настао је на темељима апарата „Геко“ који је користио и раније популарни браузер Нетскејп. Од 9. новембра 2004, од верзије 1.0, Фајерфокс је постао озбиљна конкуренција Интернет експлореру, који је тренутно најкоришћенији у свету[1].
[уреди] Историја
Дејв Хajат (енгл. Dave Hyatt) и Блејк Рос (енгл. Blake Ross) су почели радити на пројекту „Фајерфокс“ као експерименталном издању пројекта „Мозила“. Веровали су да су комерцијални захтеви Нетскејпа компромитовали корисност Мозиле[2]. Како би се борили против тога што су видели, направили су самостални браузер, са којим су планирали да замене пакет „Мозила“. Дана 3. априла, Мозила је објавила да планирају да промене фокус са пакета „Мозила“ на Фајерфокс и Тандерберд[3]. Пројекат „Фајерфокс“ је доживео неколико промена имена. Првобитно назив Феникс промењен је јер је нарушавао робну марку „Феникс технологија“ (Phoenix Technologies). Фајерберд, име које је одабрано као замена, изазвало је жестоку реакцију од истоименог бесплатног сервера за базе података[4][5][6]. Као одговор, фондација Мозила је изјавила да браузер увек треба да носи име „Мозила фајерберд“, како би се избегла забуна са софтвером за базе података. Настављени притисак заједнице програмера база података условио је још једну промену имена; 9. фебруара 2004. Мозила фајерберд је постала „Мозила фајерфокс“[7], често називан једноставно само као „Фајерфокс“, а понекад и скраћено „Еф икс“ енгл. FX[8]. Фајерфокс је прошао кроз много верзија пре издавања верзије 1.0, која се појавила 9. новембра 2004. Након серије сигурносних и исправки стабилности, фондација Мозила је 29. новембра 2005. објавила прво веће унапређење, верзију 1.5 Фајерфокса. Верзију 2 Мозила је објавила 24. октобра 2006. године. Ова верзија је укључивала поправке у табовима, управљач за проширења (екстензије), изгледу, претрази, новој опцији за повратак изгубљених сесија, провери грешака при куцању, и сигурносној заштити „антифишинг“ која је убачена као додатак који је направио Гугл[9][10], а касније убачен и у сам програм[11]. Јануара 2008. покренуто је уживо подршка преко Интернета, које покрећу волонтери уз помоћ софтвера „Џајв“ (енгл. Jive Software). Било ко може поставити питање, а одговор је загарантован. Понекад, постоји могућност да разговарате уживо и са агентом за подршку. [уреди] Историја издања
[уреди] ОсобинеПогодности укључене у Фајерфокс су отварање табова, провера граматике, напредна претрага, фаворити уживо, интегрисани менаџер преузимања фајлова, и сервис за претраживање у који је укључен Гугл. Развијачи Фајерфокса су циљали да произведу веб претраживач који „само сурфује интернетом“[19] и обезбеђује најбоље могуће сурфовање, најширој могућој групи корисника[20] Корисници могу да прилагођавају Фајерфокс са разним екстензијама и темама. Мозила одржава базу додатака на addons.mozilla.org са приближно 2.000 додатака од септембра 2007.[21] Фајерфокс пружа окружење за веб развијаче у којем они могу да користе уграђене алатке, као што је конзола за грешке или Дом инспектор, или екстензије, као што је Фајербуг [уреди] Подршке стандарда
Мозила Фајерфокс подржава многе веб стандарде, укључујући HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (делимично)[23], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, и PNG слике са алфа транспарентношћу.[24] Фајерфокс такође подржава понуде за стандарде направљене од стране WHATWG као клијент,[25][26] и канвас елемент.[27] Премда Фајерфокс 2 не дозвољава Acid2 стандард, Фајерфокс 3 Бета 2 дозвољава.[28] [уреди] БезбедностФајерфокс користи сендбокс сигурносни механизам,[29] и лимитира скрипте од приступања података са другог веб сајта базираном на истом оригиналну полису.[30] Користи SSL/TLS да заштити комуникацију са веб серверима који користе јаку криптографију када користе https протокол.[31] Такође пружа подршку за веб апликације које користе смарт-карту за проверу аутентичности.[32] Фондација Мозила омогућава "лов на баг-ове" истраживачима који открију сигурносне пропусте у Фајерфоксу.[33] Званична упуства за савладавање безбедносних рањивости обесхрабрило је рана откривања рањивости тако да нападачима неда предност у стварању потенцијалних експлоита.[34] Фајерфокс има мање јавних познатих не решених сигурносних пропуста од Интернет експлорера, напреднија безбедност је често цитирана као разлог да се пребаците са Интернет експлорера на Фајерфокс.[35][36][37][38] Вашингтон пост извештава да је критични безбедносни пропуст у Интернет експлореру био активан 284 дана у 2006. У поређењу, безбедносни пропуст у Фајерфоксу је био активан 9 дана пре него што је Мозила решила проблем.[39] У 2006. Симантекова студија је показала да, премда је Фајерфокс превазишао остале браузере у броју потвђених рањивости те године у септембру, су те рањивости брже исправљене него оне нађене у осталим браузерима.[40] Симантек је касније појаснио њихову изјаву, говорећи да Фајерфокс и даље има мање пропуста од Интернет експлорера, колико су пребројали безбедносни истраживачи.[41] Како од 2. јануара 2008, Фајрфокс 2 има пет нерешених сигурносних пропуста, најјачи од њих је проглашен „мање критичним“ од стране Секуније.[42] Интернет експлорер има седам нерешених пропуста, најјачи од њих је проглашен „умерено критичан“ од стране Секуније.[43] [уреди] ЛиценцирањеФајерфокс је слободан и отворен софтвер, налази се под тројном лиценцом, MPL, GPL и LGPL. Ове лиценце дозвољавају свима да гледају, мењају и/или редистрибуишу изворни код, и неколико јавно издатих апликација су прављене на њему, на пример, Нетскејп, Флок и Сонгбрд су направљени на коду из Фајерфокса. Званично издате верзије Фајерфокса са mozilla.com су лиценциране под Mozilla EULA.[44] Неколико елемената не падају под услове тројне лиценце и заштићени су под EULA, укључујући трајдмарковано Фајерфоксово име и изглед, и додатак за пријаву грешака. Међутим, BreakPad, систем за пријаву грешака отвореног кода се очекује да ће заменити интегрисани Фајерфосков систем у верзији 3.0.[45] Према очекиваним плановима, Фајерфокс 3.0 ће бити прва верзија која је потпуно отвореног кода. У прошлости, Фајерфокс је био линциран само под MPL лиценцом,[46] коју FSF дефинише као слабу заштиту права; лиценца дозвољава, на разне лимитиране начине, употребу дериватних радова. Додатно, код под MPL лиценцом не може легално да се веже за код под GPL или LGPL лиценцом.[47][48] Због овога, Мозила је прелиценцирала Фајерфокс у тројну лиценцну шему MPL, GPL, и LGPL. Због овога, девелопери су слободни да изаберу под коју ће да примају код и да га даље користе: GPL или LGPL везивање и дериватни радови када се оне користе, или MPL уколико њу изаберу.[46] [уреди] Трејдмарк и проблеми са логоом
Име „Mozilla Firefox“ је регистровани трејдмарк, заједно са званичним Фајерфокс логом, може се користити само при дозвољеним условима. Било ко може да редистрибуише званична издања али у не измењеној форми (изворни код исти), и да користи Фајерфосково име и брендове за такву дистрибуцију, али рестрикције се налажу само на измењеним изворним кодовима.[49] Постојале су неке контроверзе у вези са Мозила фондацијом и њиховим захтевима да зауставе одређене дистрибуције отвореног кода од употребе "Firefox" трејдмарка. Шем Мозиле, Мичел Бејкер описује у интервјуу из 2007. године да дистрибуције могу слободно да користе Фајерфокс трејдмарк уколико нису изменили изворни код.[50] [уреди] РекламирањеФајерфокс се брзо прилагодио корисницима, имао је 100 милиона преузимања у првој години постојања,[51] праћена са серијама агресивне маркетиншке кампање, серије догађања у 2004. коју су водили Блејк Рос и Аса Доцлер названи „маркентиншке недеље“.[52] 2. септембра 2004,[53] покренут је маркетиншки портал под називом „раширимо Фајерфокс“ ("Spread Firefox"). Портал је направио програм дугмића "Get Firefox" (преузми Фајерфокс). „Светски дан Фајерфокса“, је кампања која је почела 15. јула 2006,[54] на трећу годишњицу оснивања Мозила фондације [55] и трајала до 15. септембра 2006.[56] Учесници су се регистровали као пријатељи на сајту кампање како би се њихово име пронашло на фајерфоксовом зиду пријатеља, дигиталном зиду који је био приказан испред седишта фондације. 21. фебруара 2008. због постизања цифре од 500 милиона преузимања, заједница Фајерфокса је прославила посећујући FreeRice како би скупила 500 милиона зрна пиринча. [57] [уреди] Реакције критикеForbes.com назвао је Фајерфокс најбољим браузером у свом коментару из 2004. године.[58] PC World прогласио је Фајерфокс „производом године“ у 2005. на њиховој листи „100 најбољих производа 2005. године“.[59] Након објављивања Фајерфокса 2 и Интернет експлорера 7 2006. године, PC World је упоредио оба и прогласио да је Фајерфокс бољи браузер.[60] Магазин Which? назвао је Фајерфокс својим најбољим избором међу браузерима.[61] Internet Week је објавио чланак у којем су многи читаоци пријавили велико заузеће меморије код Фајерфокса 1.5.[62] Развојни тим Мозиле је изјавио да је веће заузеће меморије код Фајерфокса 1.5 делимично изазвано новом функцијом за брзо кретање напред-назад кроз странице (енгл. FastBack).[63] Још неки од могућих узрока проблема са меморијом су лоше екстензије, као што је Google Toolbar и неке старије верзије Adblock,[64] или додаци, попут старијих верзија Adobe Acrobat Reader-а.[65] Када је PC Magazine упоредио заузеће меморије код Фајерфокса, Опере и Интернет Експлорера, открили су да Фајерфокс заузима приближно исту количину меморије као и други браузери.[66] Тестови које је спровео PC World и Зимбра указују да Фајерфокс 2 заузима мање меморије него Интернет Експлорер 7.[60][67] Фајерфокс 3, за време тестирања бета 1 верзије, није заузимао мање меморије од верзије 2, иако је и даље заузимао мање меморије од Интернет експлорера 7.[68] Попут других браузера, Фајерфокс је имао бројне безбедносне пропусте, мада не толико као Интернет експлорер према налазима CERT. Softpedia примећује да је Фајерфоксу потребно више времена да се покрене него другим браузерима,[69] што је потврђено на тестовима брзине браузера. Интернет експлорер 6 се такође покреће незнатно брже од Фајерфокса на Мајкрософт Виндоуз платформи, јер су многе његове компоненте директно уграђене у Виндоуз и учитавају се приликом подизања оперативног система. Као решење овог проблема, креирана је апликација која учитава компоненте Фајерфокса приликом покретања система, слично Интернет експлореру.[70] Функција Виндоуз Висте названа SuperFetch обавља сличан задатак тако што унапред учитава Фајерфокс ако се довољно често користи.
[уреди] Однос са ГугломОднос корпорације Мозила са Гуглом био је запажен у медијима,[71][72] нарочито у вези са њиховим уговором са Гуглом о плаћеним препорукама. Објављивање анти-фишинг заштите у Фајерфоксу 2 посебно је изазвало контроверзе.[73] У основним поставкама антифишинг заштита је укључена, а заснована је на списку који се освежава два пута сваког сата преузимањем података са Гугловог сервера на рачунар корисника.[74] Корисник не може променити добављача података из графичког интерфејса браузера,[75] и није информисан о томе ко је основни добављач података. Такође, браузер шаље Гуглове HTTP колачиће уз сваки захтев за ажурирање.[76] У новијим верзијама програма фондације Мозила додата је нова безбедносна опција коју корисник мора сам укључити. Ова анти-фишинг опција пружа тренутну заштиту тако што код Гугла проверава сваку посећену веб адресу.[77] Неке групе које се залажу за приватност на Интернету изразиле су забринутост поводом могућих начина на које ће Гугл користити ове податке, иако Фајерфоксова полиса приватности наводи да Гугл не може користити личне информације у било коју сврху осим за антифишинг заштиту.[74] У 2005. години, фондација Мозила и корпорација Мозила имале су заједнички приход од 52,9 милиона УСД, од чега је око 95 процената пореклом од прихода од претраживача.[78][79] У 2006. години, фондација Мозила и корпорација Мозила имале су заједнички приход од 66,9 милиона УСД, од чега је око 90 процената пореклом од прихода од претраживача.[78][80] [уреди] Одговор конкуренцијеОперативни директор Мајкрософта у Аустралији, Стив Вамос (енгл. Steve Vamos), изјавио је крајем 2004. године да не види Фајерфокс као претњу и да не постоји значајна потражња међу Мајкрософтовим корисницима за функцијама које поседује Фајерфокс.[81] Председник Мајкрософта Бил Гејтс (енгл. Bill Gates) користио је Фајерфокс, али је коментарисао да „се јако пуно софтвера преузима сваког дана, међутим да ли људи уопште све то користе?“[82] У својој пријави Савезној комисији за трговање хартијама од вредности (САД) од 30. јуна 2005. године, Мајкрософт је признао да „конкуренти попут Мозиле нуде софтвер који се такмичи са браузерским могућностима Интернет експлорера из нашег Виндовс оперативног система“.[83] Упркос хладном пријему од стране највишег руководства Мајкрософтова, развојни тим Интернет експлорера одржава здраве односе са Мозилом. Они се редовно састају да би расправљали о стандардима попут extended validation certificates.[84] Мозила је 2005. године дозволила Мајкрософту употребу свог Web feed логоа у циљу стандардизације графичког представљања Web feed функције.[85] Августа 2006. године, Мајкрософт је Мозили понудио помоћ око интеграције Фајерфокса са тада надолазећом Виндоуз Вистом,[86] што је Мозила и прихватила.[87] Октобра 2006. године, честитајући успешну испоруку Фајерфокса 2, развојни тим Интернет експлорера послао је торту Мозили.[88][89] Као знак одобравања рата међу браузерима, неки читаоци су се нашалили да је торта била отрована, док су други шаљиво предлагали да Мозила врати торту заједно са рецептом, алудирајући на софтвер отвореног кода.[90] Новембра 2007. године, радник Мајкрософта Џеф Џоунс (енгл. Jeff Jones) критиковао је Фајерфокс, тврдећи да је Интернет експлорер искусио мање пропуста и мање високо ризичних пропуста него Фајерфокс у типичном пословном окружењу.[91] Мозилин програмер Мајк Шејвер (енгл. Mike Shaver) је оповргао ову студију, наводећи као главне недостатке Мајкрософтово нагомилавање безбедносних закрпа, као и то да је фокус студије био на поправкама а не на самим пропустима.[92] [уреди] КарактеристикеПар особина које карактеришу Фајерфокс:
[уреди] ЕкстензијеКорисници Фајерфокса могу и сами значајно да унапреде или промене његове функционалности. Примери могу бити придруживање нових функција покретима миша (mouse gestures), додатне опције у вези са језичцима, блокирање реклама или скрипти. Нове функционалности чак могу бити и читаве мини апликације, на пример за календар или ФТП. Постоји и доста проширења везаних за википедију (види спољашње везе на дну). Такође постоји неколико екстензија везаних за српски језик, односно за српско језичко подручје. [уреди] Заступљеност Фајерфокса
Процењује се да је крајем 2006. године заступљеност Фајерфокса на глобалном плану износила око 14%, док је у Европи тај број око 25%. До децембра 2007, према подацима доступиним преко америчке фирме NetApplications, заступљеност Фајерфокса је глобално скочила на 16,80%.[93] Тај број расте из дана у дан, упркос чињеници да уз сваки Мајкрософтов оперативни систем долази унапред инсталиран Интернет експлорер, тако да је до јуна 2008. године достигао рекордних 40,1%.[94] [уреди] Будуће верзије[уреди] Верзија 3.0Радно име верзије Фајерфокса 3 је „Гран парадизо“.[95] Претходним издањима је име било „Мајнфилд“ (енгл. Minefield, минско поље), што је име које користе за верзије које су још у развоју. „Гран парадизо“, као и остала Фајерфоксова развојна имена, је уствари место — у овом случају седма највиша планина у Грајским Алпима. Развојни тим је тражио од корисника да достави захтеве особина које желе у верзији 3.[96] Фајерфокс бета 1 је издат 19. новембра 2007.[97] Следећа бета верзија (Firefox 3 Beta 2) је издата 18. децембра 2007.[98] Са најмање 3 планиране бета верзије[99] , очекује се финално издање Фајерфокса 3 почетком 2008. године. [уреди] Позадинске изменеЈедна од већих измена у фајерфоксу 3 је имплементација Гека 1.9 верзије, освеженог језгра изгледа. Нова верзија поправља многе грешке и додаје нови веб API.[100] Што значи да ће фајерфокс 3 бити први званични браузер Мозиле који ће проћи Acid2 тестирање, стандардни тест за приказ веб страница. Многе нове могућности су дефинисане у WHATWG HTML5 спецификацији.[100] Значи, подршка контроверзном [101][102] "ping"[103] додацима у <a> и <area> HTML елементима је убачена и постављена као стандардна.[104] Постојање овог додатка је да дозволи праћење кликова на везе без старих традиционалних медота као што су УРЛ преусмерења и Јава скрипте, које могу бити тешко додате и прилично споре при постизању потребних резултата.[103][104] Друго унапређење тренутних техника и та да корисник може да искључи опцију "пинг". LWN говори о томе да је "техника преусмерења гора него додатак пинг".[105] Друге нове могућности укључују подршку за офлајн веб апликације, XMLHttpRequest, и подршку за анимиран APNG.[100] Геко 1.9 користи каиро као графичку подршку,[106] дозвољавајући напредније графичке перформансе и бољи изглед на различитим оперативним системима. Због мањка подршке каира за Виндоуз 95, Виндоуз 98, Виндоуз Me и Виндоуз NT (верзије 4.0 и старије), и због тога што је Мајкрософт завршио подршку за Виндоуз 98 и Виндоуз Миленијум 11. јула 2006, Фајерфокс 3 неће моћи бити покренут на овим оперативним системима. Слично томе, Мек верзије Фајерфокса 3 ће моћи да се покрену само на Mac OS X 10.4 или новијим,[107] али, за разлику од претходних верзија, имаће природну Какао виџет изглед.[108] [уреди] Главне изменеТренутно се ради на новим темама за Виндоуз, Мек ОС икс и Линукс, што ће дати Фајерфоксу природнији изглед и осећај на различитим оперативним системима.[109] Од верзије 3.0 бета 2, ГНОМ/ГТК верзија користи ГНОМ иконе. Слично томе, КДЕ верзија узима иконе из околине. Нпр. када се радна површина промени, мења се и окружење у Фајерфоксу. Фајерфокс 3 има измењен изглед прозора са приказом података који се тренутно преузимају са интернета и могућност претраживања и настављања заустављених послова.[110] Такође, прикључцима се сада рукује у истом прозору у којем се рукује додацима.[111] Микроформати су подржани софтвером који може да разуме њихово коришћење у документима, да складиште податке у облику у којој је машински читљив.[112] Менаџер за лозинке у Фајерфоксу 3 пита корисника да ли жели да запамти лозинку у врху прозора, дозвољавајући страници да настави са радом. На тај начин корисници су у могућности да избегну складиштење погрешне лозинке.[113] Фајерфокс 3 користи нови систем памћења обележивача и историје користећи SQLite.[114] Нови систем памти више података о корисниковој историји и обележивачима, дозвољавајући кориснику да упише кључне речи које га везују за одређену страницу. Такође се користи нови алгоритам за аутоматско довршавање започете адресе у адресној траци.[115][116] Верзија Фајерфокса 3 за Мек ОС икс подржава обавештења путем протокола „Гроул“ и графичке команде у стилу „Аква“. [уреди] Верзија 4.013. октобра 2006, Брендан Ејч, Мозилин шеф технологије, је писао о плановима за Мозила 2.0, платформи на којој ће Фајерфокс 4.0 највероватније бити базиран. Ове промене укључују унапређење и уклањање XPCOM апликацијског програмског интерфејса и пребацивање на стандардне C++ особине, just-in-time compilation са ЈаваСкрипт 2 (познато као Тамарин пројекат).[117][118] [уреди] Награде
[уреди] Референце
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
