|
|
алатиДруги језици
|
Милано
Милано (италијански: Milano) је други по величини град Италије, главни град провинције Милано и покрајине Ломбардије у северној Италији. Милано је привредни, модни и медијски центар и важи за „морални главни град“. Познат је по својој готској катедрали, опери „Миланска скала“ и разним уметничким вредностима.
[уреди] ГеографијаГрад лежи у Поебене. Градска област окружена је рекама Олоном на западу и Ламбром на истоку. Канали повезују град са језерима на северу и рекама Ломбардије. [уреди] КлимаМиланска клима је влажна, а магла и смог сматрају се дневним редом. У лето је веома топло, а зими прилично напада снег и веома је хладно. [уреди] Привреда[уреди] ИндустријаМилано је индустријска метропола Италије и важи за један од привредно најзначајнијих градова Европе. Од око 200 највећих предузећа Италије, скоро половини је седиште у Милану. Ту се налази већина издавачких кућа, рекламних кампања, института за истраживање тржишта и трговачка удружења земље. Он је и центар моде (поред Париза) и дизајна. а 1910. године овде је основана фабрика аутомобила Алфа Ромео (данас део Фијата). Такође светски позната фирма гума и каблова, Пирели, налази се у Милану. [уреди] СаобраћајОвај град на северу Италије је и саобраћајни центар ове земље. У њему се налази центар железничке петље и веома је развијен друмски саобраћај. Милано има три аеродрома: интернационални Аеродром Малпенса, национални аеродром Линате и аеродром код Бергама. [уреди] Култура
Овај северни бисер има дугу и бурну прошлост, кога су подигли Римљани покоривши Северну Италију и њене становнике Гале. Сведоци тог догађаја су многе грађевине сада енормно посећене од стране туриста. Веома је важно напоменути да је Милано један краћи период био престоница свемоћног и снажног Римског царства под којим је подрхтавао већи део Европе. Ипак, данас је Милано модеран града, али још увек поседује старе грађевине који му дају душу. Најзначајније знаменитости су: Миланска катедрала (Дуомо), замак Сфорца, Миланска скала, црква Санта Марија дела Грације, црква свете Анастазије, Тријумфални лук, Национални музеј знања и науке „Леонардо да Винчи“, Музеј ослобођења и Музеј Мансонија, Галерија ди Брера, Национална библиотека ди Брера ... 
Миланска катедрала (Дуомо) је мајсторско дело италијанске готике. Налази се на тргу који је добио име по катедрали (Piazza del Duomo). Почела је да се гради крајем XIV века, а дорађивала се и у прошлом веку. 
Замак Сфорца представља значајан средњовековни споменик. Често је преправљан, а данас је претворен у музеј, институт за уметност и историју. Милано је светски познат и по опери, Миланској скали, саграђеној у XVIII веку. У њеној дворани има места за преко 3000 гледалаца. Ова грађевина располаже и позоришним музејом, а то је у ствари историја скале. Године 1492. дошао је Леонардо да Винчи на Милански двор. Леонардо је у Милану нацртао је бројне скице брана за изградњу каналног система. У цркви Санта Марија дела Грације налази се чувена „Тајна вечера“. Тријумфални лук спада међу најзанимљивије туристичке објекте и представља неокласично дело намењено прво Наполеону, а касније краљу Виторију Емануелу II. 
[уреди] Историја400. године пре Христа Милано је био келтско насеље и носио је назив Медиоланум. Године 222. пре Христа ово место освојили су Римљани. Након више векова римске владавине Милано је 293. године проглашен за главни град Западног римског царства. Године 402. нападнут је од стране западних Гота, а 50 година касније (452.) заузели су га Хуни. У току такозваног Готског рата против цара Јустинијана, источни Готи су га 539. освојили и уништили. За време освајчких ратова цара Фридриха I Барбаросе против ломбардијских градова, Милано је 1162. великим делом уништен. Након оснивања Савеза ломбардијских градова 1167. Милано је имао главну улогу у овом удружењу, а убрзо после тога постао је војводство. Један од значајнијих војвода био је (1395.) Ђан Галеацо Висконти (Gian Galeazzo Visconti). У власт племства Сфорца прешао је 1450. године и постао један од водећих ренесансних градова у Италији. Од 1492. Милано је углавном био под француском влашћу. Прво га је заузео Лудвиг XII, затим (1515.) Франц I и Карло V. Једно време је, падом Северне Италије, био под Хабзбурговцима (1525.). Наполеон је освојио Ломбардију 1796, а Милано је био главни град Цисалпске републике. Након Бечког конгреса (1815.) Милано и Ломбардија додељени су Аустрији. Године 1848. подигнут је петодневни устанак кога је угушио фелдмаршал Радецки. Тек пошто су трупе Сардиније, Пијемонта и Француске поразиле аустријске код Солферина 1859. град је био под влашћу Сардиније и Пијемонта односно Виктора Емануела II. Након Првог светског рата у овом граду основан је Сноп борбе (Fasci di combattimento). Из Милана је 1922. Бенито Мусолини извео марш на Рим. У Другом светском рату 1944. град је у великој мери разорен и уништен. [уреди] Галерија
 Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
